У Тршићу је одржана завршна свечаност 76. Вуковог сабора, који се традиционално одржава у част реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. У поздравној речи градоначелник Лознице Видоје Петровић је подсетио да ''данас Вуков сабор инспирише размишљања о озбиљним питањима из наше стварности. Као што су Вук као реформатор језика, Меша Селимовић као књижевни џин и легендарни војсководја Анта Богићевић оставили своју личну легенду, тако се и данас манифестује потреба да се храбро буде другачији у времену са различитим препрекама.'' Градоначелник Петровић је додао да ''за нас у Лозници ниједан дан није дуг док се одвија њена капитална изградња али да су данас снага оворене Лознице млади чија је визија постала драма реалног живота која у Вуковом завичају добија смисао''.
Овогодишњи саборски беседник, министар за културу Србије Небојша Брадић истакао је да је "користећи културно наслеђе, Вук постигао да се знање о српском народу прошири по Европи". "Вукова мисија је била да европским државама представи културну баштину српског народа и тако надокнади оно што је пропуштено да се учини у политици и дипломатији", казао је Брадић. Према речима Брадића, у временима када је пропао покушај осамостаљивања Србије, Вук Караџић је на себе преузео готово немогућу мисију - да Европу упозна са српском културом. "Путовао је по Европи и стварао чврсте везе са најученијим људима тога времена", напоменуо је Брадић и подсетио да "данашња позиција Србије, као државе која се и сада спаја са својом матицом Европом, није нимало повољнија од оне коју је имала у Вуково време". Брадић је навео да ни најснажније дипломатске иницијативе не могу лако променити слику света о Србији, али да се она може постепено и постојано мењати кроз културу и да у томе треба бити истрајан као Вук Караџић. После говора министра, на отвореној сцени на Саборишту музичко сценски приказ "Бој на Лозници" извело је позориште "Огледало" из Београда, по тексту и у режији Љубивоја Тадића. Овогодишње саборске светковине биле су у знаку 100. годишњице рођења књижевника Меше Селимовића и 200. годишњице Боја на Лозници. Почеле су 13. септембра, а током седам дана саборовања у Тршићу, Лозници и Београду приказано је низ књижевних, музичких, филмских, ликовних и научно-стручних садржаја. Поред осталих, приређени су изложба "Два века боја на Лозници", научни скуп "Творци језика" и програм "Азбука Европе". Организатор Вуковог сабора је Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице, а покровитељи Министарство културе и Град Лозница. Сабор је најстарија и најмасовнија културна минифестација у Србији. Организује се од 1933. године, а није одржан само два пута, током Другог светског рата, 1941. и 1944. године.