Темељна и опсежна књига посвећена саборским свечаностима у Тршићу од 1933. до 2008. године на три стотине страница и још толико фотографија представљена је у Вуковој задужбини у Београду. На начин како је успешно реализовао приређивач Феликс Пашић, издавач, лознички Центар за културу сада има штиво ''које шета са читаоцем из године у годину, од сабора до сабора'', како је приметио доктор Миодраг Матицки. Сабор је превладао карактер фолклорне манифестације и постао спој науке, уметности и народне традиције. Матицки се иначе залаже да се објаве и све интегралне верзије беседа које су изговаране на саборишту, без коментара и оцена, да би јавност знала како су Вука и његово дело користили у политичке сврхе и ради мобилисања народа, рекао је председник Вукове задужбине Матицки. Он је подржао иницијативу директорке Центра за културу у Лозници мр Дајане Ђедовић да се Сабор иновира и нађе нове дефиниције. Ђедовић је нагласила да је Сабор стециште и чвориште где се Срби показују какви јесу и зато Тршић треба да остане препознатљиво место а Сабор да се брани од манипулација. Књига ''Вук, задња пошта Тршић''обухвата у својој грађи догађаје,мишљења и коментаре који су пратили саборовање минулих 75 година и по Матицком је ''писани споменик нашег одуживања Вуку и његовом делу'', који је, да се сетимо Иве Андрића,'' по свом упорству и непоколебљивој вери,из првих година борбе подсећао на морепловце опседнуте вером у далеке и непознате земље''. Читаоца ће задржати занимљивости и поглавља, једно од њих зове се Први редови на саборишној сцени. Приређивач Феликс Пашић залаже се да се, на примерен начин, сачува од заборава име Живорада Жике Поповића, првог саборског беседника који је био иницијатор саборовања и све до Другог светског рата сам носио његову организацију.
Свечан промоцију врло успешног пројекта Цантра за културу у Вуковој задужбину улепшали су вуковским беседама драмски уметник Тихомир Станић и црквени хор ''Свети Сава'' из Лознице.