Сентиментално путовање у прошлост

Простор је исувише мали а речи тесне да се присете старији Лозничани првог боравка у Плоцку, јула 1968. године.. Представници Плоцка, на челу са директором новотворене школе ''Вук Караџић'' Јаном Јоблонским  превалили су 700 километара до своје границе од реке Висле да хлебом и сољу дочекају Југословене Свету Пантића, учитеља  Живорада Васића из Горње Бадање, младе Лозничане Милијану Томић, данас Кладарин... Из школског оркестра  Цвијићеве школе било је више основаца, међу њима и стасајући музичар Пера Тривковић... Најпре су присуствовали откривању спомен-бисте  на којој су уклесане речи: ''Дана 8. јуна 1968. године основној школи број 1. у Плоцку дато је име Вука Караџића, 1787 - 1864., великог научника народа Југославије и пријатеља Пољске''. На говорници се појавила Даница Васић, матуранткиња лозничке Гимназије ''Вук Караџић'' преносећи поздраве и захвалност ученика из Вуковог краја. Она је пренела директан позив Пољацима ''Надам се да ћемо се ускоро, већ као стари знанци, видети у Лозници и Тршићу''. И би почетак... У вечерњим сатима  приређено је посебно изненађење - приредба Дома омладине града Плоцка. Загрљени у заједничком колу, размењивали су адресе, почела су дописивања. Домаћини су предложили да  се  сваког лета одвија узајамна размена  група ђака... Наши су посетили и Варшаву, Краков - престоницу Пољака до 16. века, силазили у рудник камене соли, видели фашистички логор смрти Освијенцим где је из 24 државе у крематоријумима уморено четири и по милиона људи. Новинар шабачког ''Гласа Подриња'' Витомир Бујишић је у овом недељнику записао да је било суза на растанку у Шћешину где река Ниса раздваја Пољску и Чехословачку. Као што су их дочекали, тако су их и испраћали, срдачни пријатељи Пољаци.