Манастир Троноша негује вишедеценијску традицију приношења ратарских - орачких свећа. У време васкршњег поста верници овог краја скупљају восак и новац за који се купује чист пчелињи восак од којих се на Велику среду изливају две ратарске свеће од по 50 килограма висине 150 центиметара. На Велики четвртак после подне мештани из десетак јадранских села доносе их до чесме Девет Југовића, одакле креће литија и свеће се уносе у Цркву Ваведења Господњег и постављају уз олтар. Пале се сваке недеље и празницима да горе за здравље, срећу и напредак. Десну свећу прилажу Тршић и Коренита, леву Зајача, Пасковац, Горња Борина и остали приложници. Манастир Троношу подигао је 1317. године краљ Драгутин који је био ожењен Каталином, кћерком мађарског краља Стефана. Браћа Југовићи су, по предању, 1388. године боравили у Троноши и подигли чесму у непосредној близини манастира.
- Када сам ја био дечак, ни у сто села није било ни једне школе него ко је хтео да научи да чита или пише, ишао је у манастир, писао је Вук Караџић. За осам година Манастир Троноша ће обележити седамстоти рођендан и као просветитељска школа је старији од легенди о Косовском боју али и од надалеко чувене Докмирске школе у Подгорини коју је похађао Прота Матеја Ненадовић и више егземплара писмености Западне Србије.