На овај аутентичан податак указао је пре две деценије свештеник Милан Поповић. Листајући летописе цркве Лозничке и књиге староставне, овај свештеник је у месечној књизи свакодневних служби ''Тимеј'' запазио оловком забележене речи учитеља лозничког Радуловића које гласе:
- Око три сата 20. маја 1910. године (по старом календару или 2. јуна по новом) дошао је железнички воз у станицу Лозница први пут и довезао ученице 7. и 8. разреда Женске гимназије из Београда. Културни напредак''.
Тачност ових навода и података потврђује и вечерња молитва након тог поподнева, којим је обележаван почетак сутрашњег празника светих великих царева и апостола Константина и Јелене. Користећи се шемом ''перпетум - календара'', хроничар Миша Јовановић је утврдио да је дан када је први воз стигао у Лозницу био - четвртак.
Осим података о календару и четвртку, прикупљени су још неки детаљи о прузи Шабац - Ковиљача која је трасирана 1907. године да би већ следеће почела изградња. Пруга дужине 56, 9 километара уског колосека (76 центиметара) грађена је за Подрински округ а радове су изводила домаћа предузећа. Вредност тих радова износила је ондашњих 2.500.000 динара. Новац је дошао из буџета Краљевине Србије у време министра финансија Лазара Пачуа, најспособнијег српског министра из те области. Тада је динар био јачи од немачке марке за једну петину. Лазар се залагао за подизање модерних железничких станица које би у будућности могле бити и користан стамбени простор. Оне то данас заиста и јесу - у Штитару, Липници и Лозници ( преко пута ФАК-а).