Географско информациони систем

Географски информациони систем (GIS) који је данас представљен у Градској управи Лознице је систем за управљање просторним подацима и њима придруженим особинама. То је рачунарски систем способан за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација које би могле бити корисне у раду јавних предузећа навео је заменик градоначелника Петар Екмешчић. У ширем смислу GIS је оруђе „паметне карте" које оставља могућност корисницима да постављају интерактивне упитнике, анализирају просторне информације и уређују податке. Технологија географског информационог система може се користити и за научна истраживања, управљање ресурсима, имовинско управљање, планирање развоја, просторно планирање, картографију и планирање инфраструктуре. GIS се често користи и за потребе маркетиншког истраживања, геологији, грађевинарству, али и у свим областима које користе податке везане за карте. До краја 20. века брзи раст у различитим системима учврстио се и стандардизовао на релативно мало платформи па су корисници почели извозити концепт гледања GIS података преко Интернета, тражећи обликовање података и преносне стандарде. Савремене GIS технологије користе информације у дигиталном облику, за чије прављење се користе различите методе.Информације представљају податке о вештачким и природним објектима на неком простору. То су, на пример, инфраструктурни објекти, стамбени, спортски и други грађевински објекти, хидроакумулације, реке, намена земљишта, елевациони подаци о терену, геологија терена и др. Поред ових информација у GIS-у постоје додатне информације, тзв. непросторни подаци, које се могу везати за поједине растерске или векторске податке. На пример, шума може бити просторно приказана у облику неког неправилног полигона (полигони ентитет), а непросторни податак могу бити подаци о врстама стабала, њихов број, процентуална заступљеност различитих врста, итд.