• Европа, југоисточна Европа, Србија, западна Србија;
• Град Лозница је погранични град са Босном и Херцеговином;
• Површина 612 км2;
• Популација 86.413 становника;
• 44° 32′ 03′′ СГШ, 19° 13′ 17′′ ИГД;
• 59% пољопривредно земљиште, 32 % под шумом, 9% остало;
 |
Саобраћајна инфраструктура
• Главни пут:
• Е70 је 80 км удаљен од Лознице
• Коридора 10 је такође 80 км удаљен од Лознице;
• Магистрални путеви:
• М-19 који повезују град са Београдом и Босном и Херцеговином налази се на 80 км од главног пута Е70;
• М-4 који повезује град са југом Србије;
• Удаљеност од аеродрома: 110 км од Београда и 130 км Сарајева;
• Железница: Београд - Рума - Лозница повезује град са Босном и Централном Србијом;
 |
Клима
Смештена између Цера и Иверка, на северу и североистоку, Влашића, на истоку, Гучева, Костајника и огранака Борање, на југу, а отворена према западу и северозападу, територија града Лозница топографијом подсећа на огроман амфитеатар - џиновску потковицу. Заклоњена планинама и њиховим огранцима од хладних северних и источних ветрова. Лозница са околином представља својеврсну оазу жупног климата, по којем се приметно разликује од поднебља суседних предела.
Средња годишња температура ваздуха у Лозници је 11оС, стварно трајање сунчевог сјаја (ефективна инсолација) износи годишње просечно 2041 сат, у просеку се годишње излучи 800 - 1000 мм падавина, а жестина ветра је релативно мала 282 ‰. С обзиром на показатеље може се климат Лознице и њене околине окарактерисати као веома погодан.
Воде
По водним ресурсима град Лозница је свакако међу првим у Србији. Њено водно богатство је значајно и разноврсно. Чине га површински водотоци - реке, подземне воде, обични и термо - минерални извори. Најзначајнији су: Дрина, Јадар, Лешница, Штира и Жеравија.
• Дрина
• Јадар
• Штира
Подземне воде и извори
Територија града Лозница располаже великим резервама подземних вода. Воде су доброг квалитета и најзначајнији су извор водоснабдевања становништва и индустрије Лознице и уопште насеља у граду.
Најснажнији извори на градском подручју везани су за раседне пукотине на којима воде из дубина и са пространим областима храњења избијају на површину. Међу њима најснажнији је извор код манастира Троноша, чија је максимална издашност 5,5 л/с. Каптиран је у чесму „Девет Југовића", са десет „лула" из којих избијају снажни млазеви кристално чисте хладне воде. Извор је прави драгуљ и својеврстан природни и културно - историјски споменик.
Термални извори
Водно богатство и његову разноврсност на градском подручју употпуњују воде термоминералних извора. Појава ових извора везана је за бројне раседне линије, као и за некадашњу слабо изражену вулканску активност.
Најзначајније су воде Бање Ковиљаче, које се јављају у виду више извора, а према садржају растворених хемијских елемената сврстане су у алкално - муријатичне, гвожђевите и сумпоровите. Најновија истраживања показују да је вода Бање Ковиљаче HCO3, ClNa, Ca, Mg типа, укупне минерализације 1,41 g/l, температуре око 30ºС и тврдоће (pH) 6,6.
Бања Бадања се налази на јужној падини Иверка, у атару села Доња Бадања у долини реке Цернице. У бањи постоје два извора: „Главни извор" сумпоровите воде и „Гвоздене воде". Температура воде је 15 - 18ºС, укупне минерализације 0,8 g/l, тврдоће 7,0, са знатно повећаном радиоактивношћу.
Биљни и животињски свет
Код биљног света најзачајније су: бела врба, пепељаста врба, топола, црна јова, јасен, лужњак, храст, бели граб, црни граб, црни јасен, буква, багрем и др. Присутне су и заједнице зељастих биљака: траве, ливадске биљке (посебно лековито биље, као нпр. кантарион, кичица, хајдучица, мајчина душица и др.), бројне врсте јестивих гљива и пољопривредне културе.
Реке на подручју града Лозница спадају у чисте текуће воде. Нарочито су чисте воде потока и речица које се уливају у Лешницу и Јадар, а и Дрина је веома брза и чиста. Из тог разлога се ова територија може сматрати за очувану и у погледу богатства рибљим врстама. У овим рекама се лове: сом, младица, скобаљ, пастрмка, шаран, клен, мрена, липљан, штука, смуђ, зека, платика и др.
На територији града Лозница срећу се сисарске врсте својствене и другим теренима Србије у брдско планинском појасу. Значајне за лов су: зец, лисица, веверица, вук, срна, дивља свиња и др. На градској територији нема ендемичних врста.
Око Дрине и њених акумулација прелећу или се кратко задржава преко 50 врста птица. За лов су значајне: пољска јаребица, јаребица камењарка, препелица, дивља патка и фазан.
